74. (čitaj jaako polaaako)
27.01.2010.,
De dođi, tu negdje, stisni se blizu, bliže. Pravi se da sam tužna i da mi treba utjeha, pravi se da smo Metkoviću i da samo što se nismo utopili, dišimo jedno drugom na usta, ili se smijmo, smisli.

«Otkači šlepove, nanišani jutro i pusti tu lađu da klizi…»

/pitam se, koliko se ljudi ovaj tren ljuljuška uz Remorker?
Ili Stari Laloški vals...

Ajde, bez srama, pile, bliže:)
Još samo da se snijeg otopi i uvaljat ću te u kukurijeke i crljenicu gustu, vlažnu, i bit ćeš moj proljetni i sladak božičak, faun ili mali Dioniz, svirat ću ti. Bit će to lijepo proljeće, blistavo,
Dotad se utisni u mene, u proljeće ću ti kupit zvonca i praporce, da zazvoniš kad god ti na trepuške sleti misao o meni :)

Nekako mi smrdi po novome ova godina, ne samo miris novog decenija, ima tu nešto, ne znam što. Ma i bolje da ne znam, iznenadit ću se, znaš da to volim :) Bitno da se tu negdje smuca i tvoj miris, sve ostalo ćemo putem.
Ti se samo opusti. Moje su ruke krhke, i nema gdje se ne udarim u lakat, al kad se s glavom udruže pa još tvojom… smislit ćemo nešto, pile, bit ćemo svoji, na tuđem il našem…

Laku noć, lepi, odi spavat, ko će te budit sutra?
grom ga ubio…

00:00 - K ( 10 ) - * Drž/Nedaj