*Grl
28.03.2010.,
Pomfri samo što nije gotov, tuna pokrivena majonezom već poprima onu staklastu prozirkastost, a ja pišem tebi, unaprijed nemoćna da opišem koliko bih te stisnula sad na prsa, kožu na kožu, upetljala se u tvoje dlačice i mirise, i zaspala, mirna kao janje kraj majke.

Drugog smisla osim tebe nemam, i jedino si što me tješi u bari ljudi.

U hrpi plitkog licemjerja uzdižeš se do sjajnih visina, sokolasto, a ja te smijem promatrati, i ne samo to, kažeš da sam tebi ravna. :) Pile moje, zlatni moj.

Ni za što me nije briga kad sam s tobom. Kad te nema glupe brige se počnu naslojavati na faljenje, i sve se uskomeša i nepotrebno uzruja, a s tobom je sve pravocrtno bezbrižno, zlatan rez kroz dan, ritmika ponavljanja, razgovora, tema, briga i seksa, i sve nekako bude pravilno, pravo. Čovjek ne može protiv sebe i sudbine, a ti si mi oboje:) I samo se veselim i nadam, tko zna čemu, ni ne mogu zamisliti, lovim samo djeliće fantazme u maštu i svaka mi slika bude ljepša od druge. I znam da je moja mašta varljiva, jer svaki put kad bi se ostvarila, java bi bila bolja.

Volim kako nam se, kad se zagrlimo, među prsima stvori vakuum koji usisa sve crne pjege dana, plak glupih sitnica i nesavršenosti. Volim tu tvoju mogućnost. Volim što ih imaš toliko mnogo.
Volim obrazom razmazati znoj sa tvog čela i ogrebati se na tvoju bradu, i trljatitrljatitrljati o tebe, kao da tijelo ne vjeruje da stvarno nazočuješ, slijepo, i trljanjem si tebe dokazuje.
Volim što ću sad otići u krevet, topla, i zaspati u dan bliže tebi.

00:11 - K ( 8 ) - * Drž/Nedaj